Ima nas sve manje (03.02.2023)

Ono što je bilo očigledno svima potrdvili su i zvanični podaci nedavnoobavljenog popisa stanovnika, da se u Rumuniji nastavlja demografski pad. Broj stanovnika naše zemlje smanjio se u odnosu na prethodni popis za milionstohiljada osoba, a od 1990. godine do sada za 4 miliona ljudi. Glavni razlozi su odlazak na zapad i smanjen natalitet. Cifre su neumoljive, broj stanovnika Rumunije smanjen je za 5% u odnosu na 2011. godinu, a u odnosu na 2002. godinu za 12% i dostigao nivo iz 1966. godine. Pojava nije svojstvena samo Rumuniji, već je poznata mnogim istočnoevropskim pa i zapadnoevropskim državama. Tudorel Andrej, predsednik Nacionalnog statističkog instituta, gost Radia Rumunija, posle analize podatke popisa izjavio je da ovi odražavaju snažno smanjenje broja stanovnika ali i starenje rezidencialnog stanovništva: ,,Opadanje broja rezidencijalnog stanovništva je pojava koju susrećemo ne samo u Rumuniji,  već i u većini istočnoevropskih država, pa čak i u razvijenim državama.  Nažalost u Rumuniji, Bugraskoj i Hrvatskoj dimenzije smanjenja broja stanovništva su mnogo veće nego u ostalom delu istočnog kontinenta. Razlozi su višestruki i ove treba tražiti u raznim etapama tranzicije. U prvoj etapi tranzicije imali smo pojačanu migraciju. Ova se u drugoj etapi smanjila u 2012/2013. godini, ali ovde postoji i drugi fenomen: natalitet i smrtnost.  Ne treba zaboraviti da su natalitet i smrtnost dve veoma složene pojave,  veoma spore na promene. Ono što smo sejali u prvoj etapi sada žanjemo. Migracija i prirodni faktori su najvažniji. Tridesetogodišnja tranzicija značila je u velikoj meri promenu ponašanja stanovništva u odnosu na prvo rodjenje u porodici u odnosu na broj novorodjenčadi u jednoj porodici. ''

Za mnoge žene sada je važnija karijera nego pre dve -tri decenije: veće su šanse za obrazovanje i profesionalno usavršavanje, period proveden u obrazovnom sistemu je duži, tako da se žene odlučuju da rode u kasnijim godinama. Na nivou porodice visoka primanja su veoma važna pri donošenju odluke o radjanju dece. Dobro plaćeni profesionalni položaj dolazi u paketu sa žrtvovanjem vremena i energije. U ovakvim situacijama 50% porodica odlučuje se samo za jedno dete. Zabrinjava, kaže Tudorel Andrej, smanjenje rezidencijalnog stanovništva izmedju 15 i 64 godine starosti. Ovde imamo smanjenje od 1,4 miliona ljudi, a to znači smanjenje ovog uzrasta u ukupnom broju stanovnika sa 68% u 2011. godini na 64%.  Praktično po meni ovo je najvažnija informacija iz popisa stanovništva. Na pitanje šta se može uciniti za zaustavljanje ovog procesa, Tidorel Andrej je odgovorio: ,,Ako mislimo samo na medjunarodnu migraciju ona se veoma mnogo smanjila u poslednjih 5-6 godina. Posle ulaska u Evropsku uniju 2007. godine imali smo migraciju radne snage od skoro pola miliona ljudii u samo jednoj godini, danas medjunarodna migracija nije velika. Ali,  nažalost, ljudski faktor naročito u 2021. godini, bio je prevashodni u smanjenju rezidencijalnog stanovništva.  Natalitet i smrtnost su dve veoma složene pojave koje se ne mogu menjati preko noći. Treba da imamo dovoljno strpljenja, ako želimo promene u ponašanju stanovnika u narednom periodu, treba da očekujemo rezultete posle 10, 20 godina,  i nikako preko noći. Desilo se još jednom u istoriji Rumunije i to u 1967. godini kada je to bilo moguće jer smo živeli u totalitarnom društvu.  Rezultati su se pojavili 2006/2007 godine kada je stanovništvo rodjeno '67, '68. '69. godine emigriralo u zemlje zapadnog kontinenta ''

Gubljenje 4 miliona stanovnika u samo tri decenije ima negativne posledice na tržištu rada, gde se oseća nestašica radne snage naročito u ugostiteljstvu i gradjevinarstvu. Pogodjen je i penziski sistem jer je Rumunija daleko od idealnog i održivog odnosa od četiri aktivna radnika na jednog penzionera. Rumunija je zemlja u kojoj je odnos izmedju penzionera i radnika od 9;10 i postavlja se logično pitanje šta će se desiti ako se sadašnji trend nastavi? Prema oceni finansijskih eksperata u 2030. godini pensijski budžet neće biti u stanju da osigura penzije. Sa druge strane zdravstvena kriza će proci, ekonomije će e oporaviti i ponovo će razvijenim državama biti potrebna radna snaga, posebno iz istočne Evrope. Prema procenama Nacionalnog statističkog instituta u 2030. godini rezidencijalno stanovništvo Rumunije moglo bi da broji oko 18 miliona stanovnika, tako da će Rumunija po broju stanovnika pasti sa 6. na 7. mesto u Evropskoj uniji iza Holandije.